Градски одбор Српске напредне странке Шабац подсећа самозвану “грађанску елиту” да увреде, псовке, позиви на линч и убиство политичких противника и чланова њихових породица нису слобода изражавања. Подсећамо и да се под слободом говора не подразумева забрана рада медијима и новинарима чије се извештавање не допада свима, нити се под креативношћу сматра подршка и спровођење насиља према свакоме ко осуди простаклук.
Ако је до сада можда било недоумица у такозваној “пристојној грађанској Србији” зашто не могу да добаце изнад три одсто подршке, верујемо да је након објашњења шта значи “излив креативног беса” то сада и њима јасно. Псовке, претње, увреде и клетве, какве се тешко могу чути и у кафанским свађама, обележје су оних који би на власт да дођу без избора. И када им се укаже на то да су простачине, проглашавају се “жртвама политичког прогона”.
Ова “пристојна грађанска Србија” под креативношћу и слободом изражавања сматра када се у јавном простору псује мајка председнику државе, као и када се позива на силовање његове малолетне ћерке, и прижељкује смрт његовим синовима од којих млађи има три године. Ниво пристојности ове “грађанске Србије”, огледа се и у томе што би, по сопственом признању, по улицама вијали дугим цевима нестомишљенике и проливали крв свима онима који нису “пристојни” као они.
Схватамо љубомору ових “грађаниста” због успеха Александра Вучића, па се служе најпрљавијим оружјем да то негирају. Више је него јасно да се додворавају свом спонзору Драгану Ђиласу и не штеде се у упућивању најнижих удараца председнику Србије. Јер, за време владавине Драгана Ђиласа, једино је рађено на његовом личном и бесомучном богаћењу. Грађани Србије, с друге стране, били су у агонији како да преживе из дана у дан, како да прехране своје породице.
По истој матрици ради и некадашњи градоначелник Шапца. Бивши демократа и бивши другар Драгана Ђиласа, којег је на крају насанкао јер није испоштовао договор о бојкоту, завео је страховладу док је имао прилику да руководи Шапцом. А онда се прешалтао на екологију, иако је током његове владавине околина Шапца била пуна дивљих депонија. Али народ није наиван. Више нико не наседа на проповедања бивших демократа.
Евидентно је да што више инвеститора долази у Србију, што се више фабрика гради, више километара саобраћајница изграђује, напади на председника Александра Вучића су јачи. Проглашавање председника Србије диктатором због чињенице да је успео нашу државу да подигне из жабокречине у којој су је оставили ови што би поново на власт, али немају ни странке нити гласаче, синхронизовано долази из читавог региона. Председника Србије, на њихову велику жалост, неће поколебати неколицина тужних и несрећних људи.