Лбтј, спаковаће ме Небојша Зеленовић на робију, а нисам проневерио пет милиона евра градских пара. Ма, нисам ни 50 евра!
Читам у његовим медијима, које је шаком и капом финансирао док је дрмао нашим градом, да сам у прошлу суботу био на новом шабачком мосту у друштву батинаша!
Признајем, био сам на мосту, јер сам хтео да пређем преко њега, а и некако ми то иде уз посао… И овај који тренутно обављам у Градском већу (између осталог и за информисање), али и уз новинарску професију у којој сам био пуних 37 година.
Е сад, за разлику од Зеленовића, ја се на мосту нисам залетао ни у кога. Нисам, као његов адвокат Владимир Терзић каменовао колону, нити сам се, као његов други адвокат Александар Мијаиловић, а то су они ликови што за његов рачун пишу разне пријаве и дају изјаве по Ђиласовим медијима, куропецао са стиснутом песницама и мамио да ме неко клепи у гужви.
На мосту сам покушавао да спречим да не дође до већег инцидента, што је била очита намера Зеленовића и његове екипе, како би из тога медијски и политички профитирали. Без обзира на цену, углавном туђих полупаних глава, што по правилу бива. Био сам, како би се то у литератури рекло – глас разума.
И видео сам, из близине, како Црни, који је зверски премлатио Душка Прокића, и не само он, по команди из попречeних трактора узимају мотке, чекиће, штангле, секире… како брадоња поред бившег градског већника Салка Карадаревића мучки, иза банкине, свом силином баца флашу у масу, како жена, која је претходно пољупцима дочекивала Зеленовића, покушава да бибер-спреј упрска кроз отворене прозоре аутомобила у покрету.
Ваљда, да шофери боље виде док возе или, можда, да изазове нечију погибију?
На то и друга питања, било би лепо да одговори надлежни тужилац, коме ћу добровољно отићи да ме саслуша. Да не троши државне ресурсе и да Зеленовић не мора да га притиска преко Н1.
Па да видимо ко је све и шта радио на мосту!
Али пошто немам дилему, да се ја у седмој деценији живота (гурам у здрављу 63.) савршено уклапам у профил батинаша, и да добро знам чији су кадрови већина шабачких тужилаца и судија, већ сам спремио ћебе. А пријатеље молим, кад се сете, да ми у Богосавац пошаљу понеко пакло цигара. Ако на робији, под старе дане и пропушим.
Мирољуб Мијушковић