У Галерији Народног музеја у Шапцу отворена је изложба под називом „Традиција вашара у Србији“. Поставка, која се може погледати до 12. октобра, реализована је у продукцији Етнолошке секције Музејског друштва Србије.
Репродуковане фотографије, писана и аудио-визуелна грађа обједињне на изложби „Традиција вашара у Србији“ донела је у галерији Народног музеја у Шапцу културно наслеђе које је вековима уназад проницало у суштинске особине српског народног бића представљајући друштвено – економску јавну сцену живота у правом смислу речи.
– Вашар смо изабрали због тога што је то један културни, социјални, економски феномен који има веома дугу традицију. Присутан је на простору читаве Србије. Било је веома тешко направити концепцију управо због тога што вашари много тога говоре, многе се ствари могу сагледати. Онда смо направили један концепт како би публици скренули пажњу на различите сегменте вашара кроз историју и онога што јесу данас – рекла је координатор пројекта Ивана Јовановић Гудурић, виши кустос Музеја града Новог Сада, додавши:
– Данас, када сам долазила у Шабац, некако сам имала осећај, иако је ово осмо гостовање изложбе, да је на неки начин изложба дошла у своју кућу с обзиром да је данас дан када Шабац заиста живи потпуно другачије, када се та атмосфера осећа у граду.
Од робне размене између села и града, суседних области, до све израженијег забавног аспекта, вашари данас, као и Малогоспојински у Шапцу, доносе феномен потрошачке културе, хиперпродукција, продор индустријске робе, новокомпоноване музике.
– Први записи о одржавању вашара у околини Шапца датирају из четрнаестог века, из Раваничке повеље кнеза Лазара где се спомињу приходи који су даровани манастиру од прихода од панађура у Мачви и Подгорици. Од времена Првог српског устанка у Шапцу су се одржавали вашари на Ђурђевдан и на Митровдан. Кнез Милош Обреновић 1839. године доноси Уредбу о одржавању панађура, односно вашара, у читавој Србији, у седамнаест округа. Између осталог и вашара у Шапцу који се тада одржавао на Ђурђевдан и на Митровдан и то на простору Тополик. То је отприлике данашњи простор од „Лидла“ до Поцерског Причиновића. По завршетку Првог светског рата уведен је и трећи вашар на Малу Госпојину који се одржава и дан-данас – истакла је Александра Јовановић, музејски саветник Народног музеја Шабац.
Настала са циљем да се део прикупљене грађе обједини и прикаже широј јавности, изложба „Традиција вашара у Србији“ промовисала је и праксу заједничког рада у области презентације културног наслеђа музеја широм земље, а у продукцији Етнолошке секције Музејског друштва Србије.
Текст и фото: Оља Гавриловић