У понедељак, 21. јуна 2021. године, у 19 часова у дворишту Библиотеке шабачке биће уприличено вече музике и приче о прошлим временима, под називом Портрет једне даме у младости, поводом 200 година од рођења Анке Обреновић, прве шабачке принцезе. Библиотека шабачка овај важан јубилеј обележава на Светски дан музике и тиме потврђује да је музика веома важан сегмент културе и друштва како за Шабац у прошлости тако и за данашњи Шабац.
Уз причу о Шапцу и Анкином одрастању пре два столећа Александре Ердевички Томић, ауторке програма, наступиће и ученици Музичке школе „Михаило Вукдраговић“. Млади пијанисти и октет гитара покушаће да уз музику деветнаестог века призову време Анкиног детињства која је међу првима у тадашњој Србији ударала у гитар и клавир.
Значај њеног стваралаштва није толико познат у јавности. Библиотека шабачка је желела да уз посебно осмишљен информативни каталог, који је настао у сарадњи са уметничком групом Комбинарт, упути на сав Анкин допринос у развоју женског образовања као и да истакне битност њене књижевно-уметничке заоставштине.
***
Анка Обреновић Константиновић (1. април 1821. — 10. јун 1868.) је била члан владајуће породице Обреновић, ћерка Јеврема Обреновића и Томаније. Била је писац чији су преводи први књижевни радови неке жене у модерној, пост-отоманској Србији 1836. године. Објавила је са само 15 година, 1836. године у Београду књигу (превод са немачког) „Нравоучителне повјести“. Позната је и као Анка Помодарка
Књигу је заволела захваљујући напредном оцу и његовој библиотеци,првој у Шапцу. Одшкринула је врата образовања женске деце, а по наговору васпитачице Тине Тирол, водила је дневник од 14. децембра 1836. до 5. јануара 1838. године и створила првенац у женској дневничкој литератури.
Била је иснпирација за песму хрватског песника Антуна Михановића, који је желео да се ожени њом када је имала 16 година а он 41. У 1860. она је организовала један од првих српских салона у свом дому у Београду.
Ана је била удата за Александра Константиновића са којим је имала сина Александра и ћерку Катарину. У Катарину Константиновић је био заљубљен кнез Србије Михаило Обреновић и хтео њом да се ожени. Анка је убијена заједно са Михаилом Обреновићем на Кошутњаку 1868. године, док су њена мајка Томанија и ћерка Катарина преживеле овај инцидент. Катарина се касније удала за Миливоја Петровића Блазнавца, па за Михаила Богићевића.
Услед брака са Наталијом Константиновић, унуком принцезе Анке Обреновић, Мирку Петровићу, принцу Црне Горе, била је обећана српска круна.
(Фото: Библиотека шабачка / Википедија)
* Овај прилог настао је у оквиру пројекта “Велики корак Малог Париза”, који је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.