Тренирао је фудбал, освајао медаље у атлетици, али је теквондо дефинитивно његов спорт. Ускоро ће напунити 18 година, а у том спорту је „цео свој живот“, јер га тренира већ деценију и по. Кренуо је стопама свог старијег брата Милоша, који је такође освојио преко 100 медаља, а сада је успешан тренер који ствара светске шампионе.
Сећате се својих спортских почетака?
– Па чим сам проходао желео сам да почнем да тренирам. Био сам далеко најмлађи и готово да су ме третирали као маскоту ТК „Шабац“. Имао сам жељу да се одмах такмичи али сам прву медаљу и пехар у Руми чекао скоро две године.Добио сам пехар као најмлађи освајач медаље и сигуран сам да нико срећнији и поносни од мене тада није био –рекао нам је на почетку разговора Марко Лазић.
Затим су се низали успеси као на траци.
– Тренинзи и рад су доносили резултате па сам почео да се пробија у сам српски теквондо врх . Кренуо сам на турнире у иностранству са којих сам се такође враћао са медаљама. Био сам првак Србије више пута и то ми је омогућило да се нађем у репрезентацији што је велика част за сваког спортисту.
Којих се успеха најбоље сећате?
– Било их је заиста пуно. Међу дражима су ми Президент Куп у Атини. Тамо је наступило преко 2000 бораца из целог света осваја категорија је била изузетно јака. Био сам једини кадет из Србије који је освојио медаљу. У полуфиналу после 6:6 судије су мог ривала из Русије пустили у финале после прегледавања. Ја сам стекао право да наступом на Првенству Европе и Светском првенству које се одржавало у Египту. Нажалост на њему нисам наступио због терористичког напада на туристе, па је наш Савез као и многи други одустао од наступа на њему. Више пута сам освојио Софија Опен, Отворено првенство Белгије које је међу најјачим турнирима у Европи. Освојио сам и Првенство Балкана које је одржано у Бугарској где сам победио четири сјајна борца освојивши 70 поена…
У међувремену сте прешли у ТК ,“Летњиковац“, а Вашу задњу годину у јуниорској конкуренцији у великој мери је пореметила корона.
– Многи турнири су отказани али против више силе се није могло . Здравље је свима било у првом плану. Успео сам да освојим Првенство и Куп Србије доста убедљиво. Такође сам у Софији на Г1 турниру освојио златну медаљу док сам на Г 1 у Словенији освојио ,, само“ бронзану медаљу . Ипак ми је најдужи успех на 8. Отвореном клупском Првенству Европе које је одржано у Загребу. Финале сам изгубио 12:11 али ми неколико удараца у главу није уписано и регистровано тако да ми је тај пораз баш тешко пао.
– Стигло Вам је доста индивидуалних признања.
– На Светској ранг листи сам завршио на другом месту, са свега 0,6 бодова иза борца из Турске. Да ми није „отета “ победа у Загребу био бих на тој листи ПРВИ! У анкети Гласа Подриња у конкуренцији младих спортиста сам добио признање за друго место које ме баш “хоће“… У избору Спортског савеза Шапца проглашен сам ипак за најбољег младог спортисту у граду . То признање ми много значи и оно је круна моје досадашње каријере и доказ да се велики труд ипак исплати.
До сада је Марко Лазић учествовао на 99 турнира у овом Олимпијском спорту и освојио 76 медаља (32 златне, 17 сребрних и 27 бронзаних) и пет пехара што чини збирку заиста импозантном. Уз медаље из других спортова зауставио се на броју од 103 одличја. Сада му предстоји сениорска каријера а од њега самог зависи шта ће у њој остварити!
Младен Лазић