Планетарна акција: Нобелова награда за Милеву Марић Ајнштајн

На друштвеним мрежама је покренута међународна кампања „Нобел за Милеву” са циљем да се Нобеловој фондацији и светској јавности укаже на неправедно заборављене заслуге које је за Ајнштајнова открића имала његова прва супруга, Српкиња Милева Марић. Кампању је покренула интернационална непрофитна организација „Inspiring Girls”, а у њој могу да учествују сви који на инстаграм, фејсбук или твитер налозима ове НВО поставе селфи с исплаженим језиком, уз ознаку „#NobelForMileva”.

Поза за сликање је преузета с најчувеније Ајнштајнове фотографије.

Милева је рођена у богатој породици у Тителу. Мајка Марија Ружић (1846–1935) била је из тителске добростојеће породице, а отац Милош Марић (1846–1922), родом из Каћа је био нижи официр Аустроугарске војске, наредник Шајкашког батаљона. Недељу дана пре Милевиног рођења Милош је постављен за надзиратеља при краљевском судбеном столу у Вуковару, где се јануара 1876. породица преселила.

Крајем 1877. отац је добио место писара у Котарском суду у Руми, где су живели наредних 14 година, а од маја 1892. је постављен за судског службеника у Загребу. Средином 1895. је напустио службу у Загребу, па се породица преселила у Каћ, а затим су купили кућу у Новом Саду, у тадашњем Кисачком сокаку, сада Кисачкој улици. Кућа и данас постоји.

Од 1890. године Милева је похађала Краљевску српску школу у Шапцу. На молбу њеног оца дозвољено јој је да испит из француског језика полаже накнадно, након припреме на приватним часовима. Шести разред је такође започела у Шапцу, али се породица затим преселила у Загреб.

Отац је у Загребу морао да тражи специјалну дозволу да би као приватна ученица могла да похађа школу, која је била искључиво за дечаке. Уписана је поново у шести разред, који је завршила 1893. године. Наредне школске године јој је дозвољено да јавно слуша часове физике и изузета је од плаћања школарине. Испите из седмог разреда је положила 1894. године. И тада су њене најбоље оцене биле из математике и физике.

Последњи завршни разред ипак није завршила у Загребу. Отац је желео да заврши гимназију и добије диплому у Швајцарској. Пре пресељења породице у Нови Сад 1895. године, уписана је у четврти разред Више девојачке школе у Цириху, коју је с одличним успехом завршила наредне године, а затим је на пролеће положила и матурски испит у Савезној медицинској школи у Берну.

У лето 1896. уписала је летњи семестар Медицинског факултета на Универзитету у Цириху. У октобру се пребацила на Државну политехничку школу на студије математике и физике. Била је тек пета жена која је примљена у ову школу. У истој групи су се налазили Марсел Гросман, Луј Корлоз, Јакоб Ерлат и Алберт Ајнштајн. На пролеће 1897. развиле су се симпатије и студентска љубав са Ајнштајном.

Милева Марић преминула је у Цириху, где је и сахрањена. На њеном гробу се данас налази порука: „С поносом и љубављу од српског народа.”

* Овај прилог настао је у оквиру пројекта “Велики корак Малог Париза”, који је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.