Многи су се медији јавили на конкурс Града Шапца за суфинансирање медијских пројеката, али нису сви завредели средства. Угледни дневници са репутацијом добили су троструко мање од онога што су тражили и нису се жалили.
Муњевито, огласили су се „адвокати“ појединих шабачких портала и гласила, који су били у првом реду за време 20-годишње владавине Душана Петровића. Њихови уредници нису видели (или нису желели да виде), да им оно што морају да одраде за тај новац крњи углед, а даје простора тек за пуко преживљавање. Да су истовремено изгубили и новинаре и техничаре и могућност да опстану на тржишту. Сада, крива им је напредњачка власт у Шапцу, која се ето, дрзнула да „казни неподобне и награди прорежимске“ медије.
Пуних 25 година провела сам у медијима, углавном као дописник високотиражних српских листова и жао ми је да прозивам колеге, јер добро знам какав је новинарски хлеб. Многи људи запослени у медијским кућама, немају слободног дана, константно су на 24-часовном дежурству, пишу по пет и више текстова дневно, на годишњи одмор оду само уколико је најближи колега спреман и способан да их замени. Верујте, срамота ме је да кажем колике су им плате…
Моје примедбе, као и небројено пута у новинарској каријери, односе се искључиво на властодршце, а таквих је у Шапцу било и превише за време Небојше Зеленовића и Петровића. Када су остали без привилегије да их новинари свакодневно тетоше у јавности и представљају као угледне људе – пропали и бивши шабачки челници, сада преко својих перјаница, грубо вредјају све који су нашли снаге и храбрости да наставе да раде и боре се за опстанак у немилосрдној конкуренцији.
А што се тиче неслободе медија на коју се такозвана градјанска опозиција упорно позива, као непосредни учесник у медијском животу, са сигурношћу тврдим да је нема! Јер свака страница на друштвеним мрежама данас је медиј и свако може да каже или напише шта му је воља. О каквој се онда неслободи овде ради?
Пишите, драги људи! Упозоравајте и шаљите замерке. Али, чините то пристојним речником. Да се не уплашимо једни других када се сретнемо већ да се једни другима без стида и срама јавимо на шабачкој улици. Како и доликује Шапчанима.
Александра Делић
(Аутор је повереник Савета за информисање Градског одбора СНС Шабац)