Добра вест стиже из Београда: археолошки тим Народног музеја у Шапцу, на челу са музејским саветником Момиром Церовићем, наставиће истраживање ронделе из раног енеолита (бакарног доба), између 4300. и 4000. године пре нове ере, на локалитету Шанчина на североисточној страни Цера. Министарство културе и информисања, на управо завршеном конкурсу за финансирање пројеката у области откривања, прикупљања, истраживања, документовања, проучавања, вредновања, заштите, очувања, представљања, интерпретације, управљања и коришћења археолошког наслеђа, определило је ове године шабачком музеју 900.000 динара.
Археолошка истраживања локалитета Парлози, Шанчина и Париповац у Десићу код Шапца почела су 2017. године, пола века после „првог ашова”, мање сонде, коју су 1967. године истраживали Миливоје Васиљевић, кустос Народног музеја у Шапцу и Војислав Трбуховић из Археолошког института у Београду. Министарство је пројекат финанасијски подржавало и 2018, 2019 и 2020, а ове године износ је већи за 200.000 динара.
На североисточној страни Цера, подсећамо, шабачки археолози су открили праисторијско утврђење, које се састоји од: централног кружног (купастог) узвишења, пречника око 25 метара, по чијем рубу се налази земљани насип; око шест метара дубоког и око 25 метара широког шанца, који опасује централни објекат; другог масивног земљаног бедема око шанца висине око четири метра; мањег дела још једног шанца; и дела још једног, трећег земљаног бедема.
– На платоу централног узвишења открили смо остатке грађевинских структура, као и већих или мањих уломака керамичких посуда, различитих облика, карактеристичних за енеолитске културе Панонске низије. Најзначајније откриће представља бунар, постављен у самом средишту ронделе. Бунар је дубок 6,3 метра, у горњем делу је кружног облика, са пречником од 3,7 метара, а потом се све више сужава, да би на дубини око три метра добио правоугаону форму од 1,4 са 1,3 метра. На дну бунара појавила се вода, која највероватније није коришћена за пиће, пошто се у близини налази ушће такозваног Парлошког потока у речицу Врбовицу, али и доста „живих” извора – каже Момир Церовић.
Стоунхенџ у Енглеској, Гошеков круг код Лајпцига у Немачкој, Семељ код Печуја у Мађарској, Бучани у Словачкој, Тјешетице-Кијовице у Чешкој, Аркаим у уралској степи у Русији… неке су од најпознатијих светских рондела. На улазак у високо друштво чека налазиште на српском Церу, које се може похвалити да је чак за миленијума и по старије од енглеског.
О архитектури праисторијског утврђења код Шапца, археолозима је највише открио ров, који иде по рубу кружног платоа, уз земљани насип. У њему су пронађене јаме за стубове дрвене подграде, која је уједно могла бити и својеврсна дрвена палисада. Са унутрашње стране су били сконцентрисани некакви објекти, од којих је остао рушевински слој у виду запеченог, делом и прегорелог, зидног лепа са отисцима облица, већег или мањег промера, цепаних талпи и преплета. Испод рушевинског слоја, од чак метар и по дебљине, откривени су делови подница од земљаног набоја, и они запечени услед велике ватре у којој је изгорела сва дрвена грађа.
– Истраживања на ширем простору даће више елемената за прецизнију реконструкцију тих архитектонских склопова. Индикативно је да на локалитету недостају налази камених и коштаних алатки, а нарочито животињских костију као остатака хране. Та чињеница указује да ово праисторијско утврђење није служило за свакодневни живот, већ је пре могло имати култни карактер. Такође, не би се смела искључити ни варијанта неке соларне (астрономске) опсерваторије, како су објашњене сличне ронделе по Европи – објашњава Церовић.
Слична кружна узвишења, на која скреће пажњу шабачки археолог, заиста су врло ретко проналажена у близини насеља. Преовладава мишљење да су у њима шамани обављали религијске ритуале, али у јавности постоје и хипотезе да су ронделе служиле за праћење кретања небеских тела, као својеврстан календар. Бунар на локалитету Шанчинa могао је, рецимо, да служи да ухвати одраз Сунца, Месеца или неког другог небеског тела којим се завршавало једно, а почињало друго временско раздобље.
(Фотографије Народни музеј Шабац / Момир Церовић)
* Овај прилог настао је у оквиру пројекта “Велики корак Малог Париза”, који је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.