Шапчанке су одувек биле авангардне, а на свој град значајан печат оставиле су многе знамените жене попут Томаније Обреновић и њене ћерке Ане, др Драге Љочић, Јеле Спиридоновић Савић, Исидоре Секулић, Руже Винавер, Милеве Марић Ајнштајн… На ово указује магистар Соња Бокун Ђинић, истичућу да су шабачке жене, кроз вековну традицију, остале упамћене као стубови друштвеног живота и напретка.
– На првом месту то је била Томанија Обреновић (1796 — 1881), супруга обор-кнеза шабачке нахије Јеврема Обреновића, чија је владавина заувек променила овај град. Била је лепа и стасита о чему сведочи њен портрет, а у делу „Путешествије по Србији“ о њеним врлинама писао је Јоаким Вујић. Дошао је да обиђе Јевремов конак, али је био очаран понашањем и гестовима домаћице која га је дочекала – објашњава мр Бокун Ђинић.
Биографи Обреновића истичу велики значај његове врло одлучне, интелигентне и способне супруге, а Јевремови успеси почињу управо женидбом са Томанијом, која је била из знамените устаничке породице (ћерка војводе Анте Богићевића). Још и више, чини се, истакла се међу авангардним Шапчанкама њихова ћерка Ана Обреновић (1821 —1868), принцеза Анка или Анка Помодарка, како су је звали.
– Имала је учитеље клавира и гитаре, и остала упамћена као „првоначелна српска списатељица“. Њени преводи (са немачког) били су први књижевни радови неке жене у пост-отоманској Србији. Од Анке, отворена су врата образовања женске деце, а по наговору васпитачице Тине Тирол, водила је дневник стварајући тако првенац у женској дневничкој литератури. Еманципована по облачењу и понашању, Анка је жена која је врло бескомпромисно живела.
Ништа мање напредна била је Шапчанка др Драга Љочић (1855-1926), иначе, прва Сркиња која је завршила медицину. Студирала је у Цириху јер је то био једини универзитет који је тада примао девојке, али тек по повратку у Србију почела је њена борба за остварење професионалних права.
– Није могла да ради у државној служби јер да би особа била „указни (државни) чиновник“, морала је служити војску, а то су могли само мушкарци. Тек после Првог светског рата она је добила то право, а завредела га је лечећи по државним болницама за време ратова. Остало је забележено да је дошла као добровољац током српско-турског рата и довела са собом другарице из Швајцарске.
Драга Љочић јавно се залагала за неопходност стицања политичких права за жене. Била је удата за Рашу Милошевића, једног од оснивача Народне радикалне странке. У њеном дневнику остало је забележено да је са Лазом Лазаревићем и неколицином лекара у Београду оснивала прву амболаторију, односно, прву амбуланту за грађане, те била оснивач дома за нахочад.
– Када се помиње авангарда, на првом месту свакако је славна Исидора Секулић. Звали су је Велика Исидора и најумнија Српкиња, а била је учитељица Више женске школе. Имала је кратку косу, па су је звали и „шишава Исидора“. Упрвао у Шапцу је живела када је издала прву књигу „Сапутници“, и одавде отпутовала у Норвешку, па су касније настала њена знаменита „Писма из Норвешке“.
Прва жена члан САНУ Исидора Секулић током свог боравка у Шапцу (1935), опажа да је овде „увек постојала клица за известан живот, који није постојао у другим местима у унутрашњости“. Ово потврђује и још једна знаменита Шапчанка – Милева Марић Ајнштајн, која је као девојчица дошла у Шабац да би се школовала у овдашњој гимназији.
– У Аустроугарској женска деца нису могла да се школују равноправно са дечацима у гимназији, али је то могло у Србији, што је заборављен социолошки феномен јер ми увек причамо само о ратничкој прошлости. Зато је и Милева стигла у Шабац, а њена улога у открићима великог Алберта Ајнштајна, никако није могла остати скривена.
Остаће упамћене и мајка Станислава Винавера, пијанискиња Ружа Бинавер, песникиња, приповедач и есејиста Јела Спиридоновић Савић (1890-1974), добротворка Стана Милановић, Даница Грујић, др Ружица Војић…
Из угледних кућа
Девојке из угледних кућа богатих шабачких трговаца, кафеџија и занатлија, уместо да желе да се што брже удају, школовале су заједно са браћом по европским престоницама. Мр Соња Бокун Ђинић објашњава да је Шабац као погранични град имао шире видике него друге средине.
– Говорило се о Шапцу као о прозору према Јевропи. Трговци су путовали да би донсили робу и наравно да су овде стизали другачији обичају, мода, начин живота. Без обзира на утицај тако подстицајне средине, свим овим знаменитим женама заједничка је једна велика унутрашња снага коју не може ништа друго да надомести.